GOTCHA

Клинички си психијатар и професор на универзитету. Бавиш се друштвеном психологијом и психологијом абнормалног. На својим предавањима си објаснио да су психопате рационални на свој начин. Стога се ни морал не може чисто рационално представити. Показао си куда води морални нихилизам, позивајући се на Достојевског и Ничеа. Раскринкао си ужасе постмодерне...

Предајеш у Торонту, у тврђави политичке коректности која се зове Канада. Супротставио си се уредби по којој си обавезан да се транџама обраћаш неком родно-неутралном заменицом (како ли би то звучало на српском, када не знамо ни која је то заменица, па још да је мењамо по падежима... при томе средњи род кад се мења испада исти као и мушки, јој неправде! - оп. а.). Због свега тога позван си на велику телевизију.

Са друге стране је оштроконђа која се наоштрила на тебе. Сматра да си шовиниста, женомрзац, конзерва која је на погрешној страни историје. Зато ће лако с тобом. Какав данак неискуству!

Каже, то како се обраћаш некоме може да увреди. Ти њој кажеш како је она новинарка и примењује слободу говора да би дошла до истине, без обзира да ли ће то увредити тебе. И то је сјајно. Питаш је да ли види поенту - и ти имаш слободу говора без обзира да ли би то можда могло некога да увреди. Тајац! Риба је зинула. GOTCHA! Ухватио сам те (у недоследности). 

Но она не одустаје тако лако. А шта ћемо са јастозима? Аааа... смешкаш се. То је из моје књиге. Јастози имају веома сличну неурохемију као и људи. На њих делује серотонин. А хијерархијски су уређени баш као и ми... Хоћете рећи да треба да уредимо друштво као јастози?! - она те прекида. Хоћу рећи да постоји континуитет од животиње до човека и тешко да можемо за хијерархијски однос рећи да је конструкт буржоаског патријархата. Слична интеракција се наставља током целог интервјуа...

Али тој риби није први пут да се тако избламира. Тако је пре годину дана позвала у емисију "краља тролова" Мајла Јанопулоса. Оптужила је његов портал Брајтбарт за антисемитизам. Мајло јој рече да је он геј Јеша (том приликом је изоставио оно да је ожењен за црнца), док је оснивач Брајтбарта, Ендрју Брајтбарт и сам био Јеврејин. Упита га да ли мисли да његови ставови могу увредити некога. Он јој рече како већ деценијама се превише бринемо да се неко не увреди, само је битно шта ко осећа, а не шта ко мисли. Враћамо се у садашњост. 

И док она оштроконђа кука како је она жртва, и како јој прете (могу ли они нешто учинити а да не буде сто одсто предвидљиво?!) ти си постао херој за неке. То је зато што она није изнела (само) своје ставове, него оно како су је годинама учили, што је шаблон на мејнстрим медијима, међу новинарима који себе зову "јавност". Из те јавности је добар део народа искључен. Зато се јутјуб усијао, сви говоре о теби, и зову те на доста интервјуа и јавних наступа.

На једном таквом наступу те човек из публике пита да ли је могуће да Јевреји, којих има непропорционално много тамо где се одлучује, користе свој утицај да се освете белој раси. У публици је жамор, тешко је рећи одобравања или оспоравања (шта претеже). Ти то вешто користиш. Ниси ти она риба па да тек тако зинеш од чуда. Шеташ се и одмахујеш руком, купујеш време и избегаваш одговор. Шварци би рекао "Причај с руком!" али ти само ћутиш. Схватио си да је понекад ћутање стварно злато. 

Драги читаоче (или читатељко), ти си Џордан Питерсон (Jordan Peterson), а она новинарка је Кети Њуман (Cathy Newman). Сада можеш и сам истражити, ако те занима. А можеш размислити имамо ли ми питерсоне и њуманке у Србији. Ових других има подоста, првих не толико много. А можда и ти знаш неког...