Они воле да се мрзе I

2018-02-03

Већ неко време у "јавности" тутњи сукоб који се води на "друштвеним мрежама" и "независним" (од кога?!) медијима, а пренео се и на улице - срећом само у виду графита. У том сукобу су на једној страни "десничарски" активисти као што су Миша Вацић ("на челу" нечег што се зове Српска десница) и Дејан Дамњановић (Ред Змаја - да занемаримо оно "витешки" и "суверени", овако има исто име као ранији хип-хоп састав). На другој страни испада да је сама Мариника Тепић, но они који је тапшу по нејаким плећима и хвале њену "храброст" су факат на истој страни (уосталом, сукоб је вербалан), њена Нова странка може увек да се огласи, као и коалициони партнери те странке, итд.

Како у рату одавно нема ничег витешког, па ни у оваквим сукобима, постаје актуелно питање које смо видели у филму Ничија земља: "Ко је почео рат?" И одговор је јасан - почела је Мариника која је "ничим изазвана" постављала питања око неких можда незаконских акција на окупираној територији Косова и Метохије. То да је та територија окупирана кажемо ми, а народ Србије добро зна док је за власти не само КиМ у сивој зони, него је и однос према јужној покрајини сама сива зона. Можда другачије и не може, нећемо сад судити...

Легитимно је поставити питање њених мотива. Мариника јесте припадница румунске националне мањине међутим до сада ништа није указивало да је она нечим угрожена, нити је она сама помињала своју националност. Догађаји око којих је почела да запиткује су на Косову, а тешко да би Румуни њеним поншањем били поносни. Дакле она то говори као грађанка Србије и то треба размотрити.

Неки грађанин би, онако апстрактно, могао бити забринут самим безакоњем, односно како рекосмо сивом зоном. Само што би то, у данашњем свету, био веома наиван идеализам. Американци веома држе до свог Устава, па је много шта у тој земљи од борбе против тероризма, па видесмо до међупартијских односа у којима арбитрира ФБИ управо сива зона. Тако је широм света. Било би наивно (ако не лицемерно) очекивати да Србија по Чанковом рецепту крене да легалним оружаним формацијама врати Косово и Метохију, или од исте одустане. Јасно је шта би Чанак, Мариника, а и многи други ту желели.

Међутим, Мариника тешко да има морално право и на ту "наивност". Председник њене Нове странке Зоран Живковић почео је каријеру као градоначелник Ниша позивом грађанима да не плаћају рачуне (кад је он дошао на власт, а рачуни на наплату, правио се Тоша). Онда је имао истакнуту улогу у кризним штабовима после пуча 5. октобра... Био је савезни министар унутрашњих послова док се много шта нелегално догађало - рецимо отмица из затвора грађанина Слободана Милошевића и његово слање у Хаг, на Видовдан 2001. Касније се ругао коштуничином легализму...

Можда је грађанка Мариника забринута због економских аспеката помоћи Србима на Косову. Мада је она помињала хуманитарну делатност невладиних организација, од којих су неке стране. Дакле не оно што иде из буџета Србије, макар у тој помоћи биле и војне униформе. Свеједно, има доста прича о томе колико нас "Косово кошта", индиректно или директно. У вези с тим, поставићемо два питања: 

  1. Колико би нас коштали Рашка, север Србије, можда Неготинска Крајина? Схватате питање... Или можда да у старту видимо на колико то делова Србија да се подели, па сви да буду задовољни, а трошкови избегнути...
  2. Што се не поставља питање око неких трошкова који су веома уочљиви у буџету? Рецимо око субвенција страном капиталу.

Постоји и она прича на коју смо већ указали, а која стоји иза оваквих наступа као што је Мариникин. То је оно како Србија нема одређене границе, па не може бити правна држава. Већ смо раскринкали такве приче, а сад подсећамо да је почетком прошлог века Краљевина Србија слала четничке одреде на теориторију Отоманске царевине. Директан рат још није био изводљив, пре Балканског савеза, а без таквих одреда би хришћанско становништво Старе Србије било истребљено. Како су друге балканске државе имале аспирације на ту територију, оваква акција је била још више оправдана. Краљевина Србија је и поред тога била озбиљнија држава од данашње Србије.

Рекли бисмо да Мариника Тепић, као грађанка Србије нема много разлога да се буни због неких активности на територији над којом наша држава нема јурисдикцију. Међутим, она се и не буни као грађанка, што ћемо још видети.

Ова прича се наставља

Izradite web-stranice besplatno! Ova web stranica napravljena je uz pomoć Webnode. Kreirajte svoju vlastitu web stranicu besplatno još danas! Započeti