Они воле да се мрзе II

2018-02-04

У претходном тексту започели смо сторију о сукобу титана као што су Мариника Тепић са једне стране, и "патриоте" које најбоље представља Миша Вацић са друге стране. Видели смо "ко је почео рат" - да је то урадила Мариника мешајући се у (пара)државна посла на Косову и Метохије. Видели смо да као грађанка нема разлога да буде забринута, али поменули да она и не ради то као грађанка.

А у ком смислу се изјашњава? Она говори као представник своје странке. Не треба бити много мудар, нити много слушати већ општа места о партократији да бисмо знали да странке нису народ, нити тај народ (демос, грађане) представљају осим у легалном смислу. Додајмо ту и новинаре, интелектуалце опште праксе и добијамо неку видљиву "елиту" која се представља као "јавност". Сада уопште не улазимо у ранг правих владара као што су бизмисмени или амбасадори, те правилности по којима се они експонирају или не експонирају. Вратимо се на ову причу, Мариника је очигледно добила задатак од своје странке.

А зашто се онда Нова странка интересује за те ствари?! Они су далеко на власти, да се не лажемо оглашавањем неће ништа изменити. Међутим, они се некоме препоручују. Идеја је да свемоћни Запад откаже подршку неискреном Вучићу, па онда дођу на његово место они који стварно верују у та начела која нам сад делују победнички колико су то биле јединице Југословенске војске у отаџбини 1944. Но у главама Живковића и њему сличних вероватно се и даље сматра да је решење - извршење: Запад (односно ко га оличава - али ко је тај?!?) пуцне прстима и Вучић је замењен "здравим снагама" које ће без одугловлачења завршити с "проблемом Косова".

Ред је да се нешто каже и о другој страни, али претходно одакле овакав наслов чудан за политички текст... Постоји нека ритуална мржња између присталица екстремне "левице" и "деснице". Неки кажу да су то уговорени непријатељи. Могло би се рећи да једни без других не би могли да постоје. Дискурс се трује етикетама типа "фашиста" или "комуниста" које би требало да без објашњења неког одстране. Једни инсистирају да је угрожена нација, други да су сами угрожени насиљем првих (мада ни њима насиље није страно). Понекад чак може бити занимљиво, погледајмо рецимо (неправедно заборављени) кекистан "Сноп Маринике Тепић" на фејсбуку. (Кекистан је измишљена земља која служи за спрдњу са "левицом").

Шалу на страну, шта бих ја урадио да ме неко тако нападне? Прво бих проверио код надлежних да ли и даље имам подршку (што вероватно и јесу урадили). Ако постоји поверење са тзв. дубоком државом, онда боље да се посебно и не распитује... Ако имам и даље подршку, тужио бих суду (што кажу да су урадили). Искористио бих ситуацију за промоцију својих идеја, што је сасвим легитимно. Посебно кад се има у виду како "званични медији" извештавају. Па шта је онда проблем!?

Проблем је што, конкретно Вацић, поставља тако као да је Мариника највећи проблем државе Србије. Све дурго нам је ваљда супер! Са државног врха долазе нам аброви да ћемо морати да "решимо питање граница пре него што уђемо у Европску унију", на шта смо указали. Нисмо чули да се Вацић о том питању огласио. Зашто би, кад је представник владајуће странке био на оснивању његове "Српске деснице"... Рекли бисмо да се и Вацић некоме препоручује.

То се посебно може рећи с обзиром на начин, манир, који је постао већ уобичајен. Нема ту насиља, па ни реалних претњи насиљем. Али се намешта тако да га се лако може оптужити за претње или насиље, што истина није страно ни критичарима власти. Не знамо да ли је то циљано, али знамо да се овим постиже неколико ефеката.

Прво, тај који се препоручио јасно даје до знања да неће постати јак у гласачком телу, односно присмрдети утицају којим би могао да угрози власт. Вацић и не жели власт него синекуру, што смо већ видели. Да не говоримо како се тиме баца љага на сваког ко би се представио као родољуб, десничар, евроазијац... У јавности постајемо сви грубијани са примитивним смислом за хумор, не претерано интелигентни. Што изгледа неко и хоће, зар не!

Наравно, и она "Мариникина страна" потенцира као да је тај "нарастајући фашизам" највећи проблем Србије. Истина, они оптужују актуелну власт. Но не видимо да ли би и један проблем ове земље решили (осим можда тог измишљеног, кажемо можда јер у време Тадића сви ти хулигани баш нису мировали). То и није циљ. И једнима и другима циљ је игроказ којим се замајава народ Србије.

 

Izradite web-stranice besplatno! Ova web stranica napravljena je uz pomoć Webnode. Kreirajte svoju vlastitu web stranicu besplatno još danas! Započeti